6 zabluda i teorija zavere u koje je sramota da verujete i dalje

Ljudi će se teško odreći dugogodišnjih ubeđenja i verovanja koja smo usvajali bez rezerva, a koja su vremenom postala i naši stavovi. Naučnici su uložili mnogo vremena i truda kako bi raskrinkali takve mitove. Međutim, mediji i filmovi ih i dalje popularizuju, pa i ne iznenađuje što ljudi i dalje veruju u njih. Ako želite da znate istinu, zaboravite na mitove i teorije zavere. Naučni eksperimenti i istraživanja stavljaju tačku na ove zablude.

1. HIV ne postoji

HIV (virus humane imunofeficijencije) pripada posebnim retrovirusima koji postoje u ogromnim količinama i raznim oblicima. Mnoge životinje imaju ove retroviruse, a HIV je prvi takav virus detektovan kod ljudi. Inače, dodeljena je Nobelova nagrada za otkriće i opis ovog virusa.

2. Koristimo samo 10% ili 5% kapaciteta našeg mozga.

Naš mozak različito radi zavisno od aktivnosti. Kada čitamo knjigu, uključen je jedan deo našeg mozga; kada se ljubimo, drugi. Osoba ne može da vozi auto, svira gitaru i skija simultano i to je jedini razlog zašto ne možemo da ubrzamo našu cerebralnu aktivnost do 100%.

3. Proizvodi koji sadrže GMO su opasni

Sve transgenetske biljke prolaze kroz testove biološke sigurnosti, kao što su interakcija sa okolinom i uticaj na zdravlje ljudi. Od hiljadu mogućnosti bira se najbolji genotip. Možete to zvati “veštačkom selekcijom”.

4. Globalno otopljavanje je bajka

Od 1905. godine, prosečna temperatura na našoj planeti porasla je za 0.86°C, što je značajna promena. Ako se ne smanji količina gasova sa efektom staklene bašte, temperatura će porasti za 2°C do 2040. godine i 4 ili 5°C do 2100. godine. Ovo će promeniti klimatski sistem na Zemlji. 

5. Manje ćete biti mokri ako trčite po kiši

Mit kaže da ako vas jak pljusak zatekne bez kišobrana, trebalo bi da trčite jer ćete brže pobeći sa kiše i manje kapljica će pasti na vas. Međutim, nedavni eksperiment je dokazao da ćete ostati suvlji ako hodate. Eksperiment je održan i u uslovima sa vetrom i bez vetra, za isto vreme. U oba slučaja, kada su hodali učesnici su ostajali suvlji. U svakom slučaju, ako ne želite da sami proverite, uvek nosite kišobran sa sobom.

6. Etnička pripadnost nam leži u genima

Etnička pripadnost (ili etnički identitet) ne leži u DNK – to je više društveni nego kulturološki aspekt. Prošla su vremena kada je nacionalost smatrana biološkim aspektom. Nacionalost, kao i jezik, nisu urođeni i ljudi ih stiču u komunikaciji sa drugima. Dve sestre, na primer, imaju sličan skup gena, ali se on manifestuje na različite načine.