Dojena deca uglavnom, osim u retkim slučajevima, dobijaju dovoljno mleka.
Normalno je da nakon porođaja deca izgube oko 10 odsto svoje porođajne težine, što bi trebalo da se nadoknadi za dve nedelje. Pedijatri će vas uglavnom savetovati da se opustite i ne paničite zbog svake kapi mleka.
2. Mogu li da razmazim svoju bebu?
Stručnjaci kažu - apsolutno ne. Deca mlađa od šest meseci nisu u stanju da manipulišu pažnjom roditelja. "Slušajte" vaše dete i pokušajte da razumete njegove reakcije na vas i svet oko sebe.
Šta ga uznemirava? Šta ga smiruje? Kakav mu je ritam spavanja?... Treba da postavite ova i druga pitanja kako biste se "povezali" sa vašim detetom i naučili kako da prepoznate njegove potrebe.
3. Kada će moje dete da prespava celu noć?
Bebe mogu da spavaju i do osamnaest sati dnevno. Nažalost, to je najčešće u kratkim intervalima.
Svaka tri do četiri sata deca prelaze iz ciklusa dubokog u stadijum laganog sna. U jednom trenutku, dete će postati svesno osećaja gladi i potpuno će se razbuditi. Tada će početi da plače kako bi upozorilo na svoju potrebu. To može da se događa i deset puta dnevno - zato je važno da se mama odmara u vreme kada beba spava. Kućni i ostali poslovi mogu da sačekaju.
4. Da li beba treba da spava na leđima ili na stomaku?
Stručnjaci se danas slažu da dete treba stavljati da spava na leđima. To smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti. Ovaj rizik se smanjuje i ako: dete spava u sobi koja nije zadimljena, dušek je tvrđi, izbegavate pretopljavanje i ne stavljate bočice u krevet.
Spavanje na boku je dobra alternativa ukoliko je površina na kojoj beba spava dovoljno tvrda.
5. Izgleda kao da je moje dete razroko, a i noge su mu krive.
Normalno je da oči novorođenčeta s vremena na vreme postanu razroke - ta pojava uglavnom nestane do četvrtog meseca života.
Što se tiče tanušnih i iskrivljenih nogu, setite se da su nožice vašeg deteta do nedavno bile u fetalnoj poziciji, pa je potpuno normalno da su sada "krive". Kod većine mališana će se ispraviti do druge godine života.
6. Moja beba stalno plače. Da li su pitanju kolike?
Jedini način na koji vaša beba zna da komunicira je plakanje. To je njen način da izrazi glad, umor, i druge osećaje.
Ponekad, kada se čini da ne postoji razlog zašto bi dete plakalo, napade plača povezujemo sa kolikama (grčevima). Njih prati neutešan plač - najčešće povezan sa želudačnim tegobama u obliku grčeva. Obično počinju oko treće nedelje života, a prestaju oko trećeg meseca. Mogu da potraju i duže, a uglavnom se javljaju u večernjim satima.
Plač može da ukazuje i na to da je kod deteta prisutna alergija na mleko, refluks, ili neke druge tegobe - zato bi bilo dobro da se posavetujete sa lekarom.
Pokušajte da smirite dete pevajući laganu uspavanku. Pripremite toplu kupku i položite ga prsno u kadu. Smanjite svetlo i probajte da se relaksirate zajedno sa bebom. Ili je stavite u automobil i sporo se provozajte (ponekad lagano poskakivanje kola ima učinka). Važno je i da se vi smirite, jer beba može da oseti vaše emocionalno stanje, koje i te kako utiče na nju.
7. Da li je bljuckanje normalna pojava?
Povremeno bljuckanje je uobičajeno. Neka deca uvek izbace malo mleka nakon svakog obroka, što je normalno, a uzrokovano je nerazvijenošću probavnog sistema. Ponekad se dete prejede, pa je to razlog izbacivanja male količine mleka. Bljuckanje nije isto što i povraćanje.
Međutim, ako dete nakon obroka često povraća, i to u luku ili mlazu, ima proliv i gubi na težini - obavezno se javite pedijatru.
8. Da li je vakcinacija sigurna za dete?
Da! Imunizacija je najvažnija zdravstvena prevencija, uz to i obavezna kada su u pitanju pojedine bolesti.
9. Kako da znam kada dete treba da odvedem kod lekara?
Većina novih majki se bori sa dilemom: "Da li je potrebno da zovem doktora?"
Evo nekoliko opštih pravila: ako je dete uznemireno i ne možete da ga smirite, ako ne želi da jede, ima bilo kakav poremećaj u disanju, ili ako mu je temperatura viša od 38 stepeni, zovite lekara. Sledite svoj instinkt, ali pokušajte da ostanete smireni koliko god je to moguće.
10. Da li zamaram pedijatra stalnim zivkanjem i postavljanjem svakakvih pitanja?
Odgovor je NE. Zato oni i postoje. Jedna od najvažnijih stvari je uspostavljanje odnosa poverenja pedijatra sa roditeljima, a kasnije i sa detetom.
Nema komentara:
Objavi komentar